Nedavna studija detaljno opisuje kako veštački zaslađivač Sukraloza, koji se često koristi u ‘dijetetskim’ proizvodima, može zapravo da dovede do gojenja. Mehanizam ovog fenomena zasniva se na činjenici da veštački šećer ne zasiti mozak, što dovodi do povećanog apetita i žudnje za hranom.
„Ovi nalazi sugerišu da nekalorični zaslađivači mogu uticati na ključne mehanizme u hipotalamusu koji su odgovorni za regulaciju apetita“, navodi se u studiji.
Jedan od autora studije postavio je pitanje u vezi sa neurološkim efektima ovog veštačkog zaslađivača, na koje je studija pokušala da odgovori.
„Ali da li su ove supstance zapravo korisne za regulaciju telesne težine? Šta se dešava u telu i mozgu kada ih konzumiramo, i da li efekti zavise od osobe do osobe?“ rekla je dr Ketrin Alana Pejdž, koautorka studije.
Istraživanje je sprovedeno analizom toga kako Sukraloza utiče na aktivnost mozga, nivo hormona i, samim tim, na osećaj gladi. Prethodna istraživanja na ovu temu fokusirala su se na direktnu vezu između gojenja i ove supstance, dok je nova studija razmatrala indirektnu povezanost između zaslađivača i samog apetita.
Studija je konkretno proučavala neurološku aktivnost nakon što su učesnici konzumirali Sukralozu.
„Istraživači su testirali kako je 75 učesnika reagovalo nakon što su popili vodu, napitak zaslađen Sukralozom ili napitak zaslađen običnim šećerom. Prikupljeni su fMRI snimci mozga, uzorci krvi i ocene gladi pre i nakon konzumiranja napitka“, navodi se u izveštaju Keck School of Medicine. „Sukraloza je povećala osećaj gladi i aktivnost u hipotalamusu, posebno kod gojaznih osoba. Takođe je promenila način na koji je hipotalamus komunicirao sa drugim delovima mozga. Za razliku od šećera, Sukraloza nije povećala nivo hormona u krvi koji izazivaju osećaj sitosti.“
Zanimljivo je da ovaj fenomen može čak promeniti i želje i ponašanje u vezi sa hranom.
„Tokom svake posete, istraživači su prikupljali osnovne snimke mozga i uzorke krvi. Takođe su pitali učesnike da ocene koliko su bili gladni. Zatim su učesnici popili 300ml vode, napitka zaslađenog šećerom ili napitka zaslađenog Sukralozom. Istraživači su zatim prikupljali snimke mozga, uzorke krvi i ocene gladi nekoliko puta tokom naredna dva sata“, navodi Keck School of Medicine.
Problem je još veći jer je neurološka reakcija na zaslađivač bila izraženija kod osoba sa gojaznošću, koje bi verovatno koristile ‘dijet’ verziju proizvoda u nadi da će smršati.
„U poređenju sa pijenjem šećera, pijenje Sukraloze povećalo je aktivnost u hipotalamusu i povećalo osećaj gladi. U poređenju sa pijenjem vode, Sukraloza je povećala aktivnost hipotalamusa, ali nije promenila osećaj gladi. Ovi efekti su bili najsnažniji kod osoba sa gojaznošću“, navodi Keck School of Medicine.
Konzumacija Sukraloze dovela je do povećane povezanosti između hipotalamusa i drugih delova mozga koji se bave motivacijom i senzornom obradom, uključujući prednji cingulatni korteks, koji je uključen u donošenje odluka.
Zabrinjuće, efekti Sukraloze na mozak koji se razvija još uvek nisu potpuno razumljivi.
„Da li ove supstance dovode do promena u razvoju mozga kod dece koja su u riziku od gojaznosti? Mozak je ranjiv tokom ovog perioda, pa bi to mogao biti ključni trenutak za intervenciju“, rekla je dr Ketrin Alana Pejdž.
|
Komentari 0
Objava: 05. 04. 2025 
207 ogleda, 
0 komentara
